Објављено од стране: mosoodalovic | фебруар 9, 2010

КРСТА БУНАРЏИЈА

КРСТА БУНАРЏИЈА


Онај Крста, бунарџија из Бистражина,

пред нову погодбу,

недељу дана у шаке пљује.

Зову га Крле — Земљина осовина;

као, мршти се,

а мило му да чује.

Подмаже трепавицу,

оком нанишани.

Први слој земље дланом скине!

У чудо верују малишани:

— Сад ће до Земљине осовине!

Домаћин нема шта да брине,

сем да се чуди, у чуду зине!

Што Крста за дан ископа,

читаво село одвози ноћу.

— Тако ми крампа и трнокопа,

чим сам се родио,

знао сам шта хоћу!

На двадесетом метру ПЛОЧА!

Дебела!!!

Под плочом ледна вода хучи!

До овог извора, до овог врела —

ни зрно земље да се сручи!

Домаћин нема шта да брине,

сем да се чуди, у чуду зине!

Кад зида бунар, као да цркву гради!

Милује камен,

ДУШУ му ослушкује.

Хтео је једном у коња да се клади

да камен фино чује,

кад има шта да чује.

Тек,

готово све је,

ал опет сиђе!?!

Зар њему грешке да се десе?

Сваки камен опипа, обиђе,

ПОКУПИ МРАК СА ДНА

И СВЕ НАПОЉУ ИСТРЕСЕ.

Домаћин нема шта да брине:

СРЕЋНА ТИ ВОДА, ДОМАЋИНЕ!

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Категорије

%d bloggers like this: